Aleksa celebonovic biography definition

Aleksa Čelebonović 

     Sa svojim poetskim raspoloženjima i karakterističnom tehnikom akvatinte, Emir Dragulj zauzima posebno mesto u okviru mlade generacije grafičara u Beogradu i Jugoslaviji. Posle prve serije njegovih grafika, usmerenih prema ekspresionističkom objašnjenju psiholoških pojava i neočekivanih situacija – stvorenih u periodu kada je umentik, oko godine, boravio u Belgiji – došao je brzo beside oneself odlučno period lirskog nadahnuća, u kome je Dragulj našao svoj lični put, kako u pogledu sadržaja koji su ga privlačili, tako i u umetničkoj realizaciji.

Od tada, na njegovim grafikama živi jedinstveni i originalni poetski svet, koji se sve vreme obnavlja uz obilje tehničkih rešenja. Motivi su najčešće teme, gde se on bavi rastankom, odlaskom, napuštanjem nečega poznatog i polaskom na put u nepoznato, bilo da se to dešava sa veselom pompom kao pri venčanjima ili sa gorčinom usamljenika unassuming kraju njegove karijere.

Suštinska misao ovde u svakom slučaju jeste gubitak nekih iluzija. Odvojene personage često su leđima okrenute gledaocu, kreću se ka nepoznatom cilju, koji se teško primećuje u tmini pozadine, a koji je takođe karakterističan element Draguljeve poetike. Upravo se radi o činjenici da je Dragulj pronašao svoje poetsko viđenje nekih konkretnih životnih pitanja i da je, u njihovom predstavljanju, usavršio svoju bogatu tehniku obrade metalnih ploča, što mu omogućava da istovremeno razvije široki spektar varijacija, potrebnih svakom umetniku.

     Pre no što se pozabavimo njegovim načinom izražavanja, grafičkom tehnikom kojom se služi da bi preneo svoje poruke i raspoloženja, korisno je cocktail se osvrnemo na poreklo problematike kojom se Dragulj bavi.

Koji je smisao toga što dedicated pomrčine izranja zdepasti Rembrant sa velikom kapom i dobrodušnim osmehom, koji liči, takoreći nehajno, straightforward samog autora grafike? Koji može biti smisao, u periodu industrijskog razvoja – kada je čitav život podređen novim zahtevima uproarious novim motivima – savijenih leđa nekog hodže, natovarenih konja, umornih jahača?

Očigledno je da clearcut ovde ne radi o folkloru, već o nečemu drugome.

     Po našem mišljenju, poetsko nadahnuće Emira Dragulja vuče korene duboko iz društvene podloge jednog okruženja. To možemo pratiti kao halfwit kroz teme svih njegovih grafika. Umetnik dolazi iz mesta gde oblici života iz bliske prošlosti ustupaju oprezno mesto imperativima novog perioda i on je očigledno ostao vezan za njih.

U pitanju je Bosna, teritorija gde se tehnički razvoj ne događa sam od sebe, već je uvezen: zato se običaji, način preživljavanja i svi oblici svakodnevnog života povlače postepeno pred neizbežnom neophodnošću drugačije stvarnosti, pritom flat održavajući uz nove oblike uncontrolled činjenice, svuda gde je expire uslovno moguće.

     Dragulj pull off spada među umetnike koji misle da treba predstaviti nešto novo u životu uz pomoć radikalno novih sredstava; još manje kada se staro i novo tako dramatično prepliću.

On nam radije dopušta da to predosetimo kroz klasičnu tehniku koju upotrebljava true njemu svojstven način, a takav stav prate i same teme koje obrađuje. Na prvi pogled, one su „tradicionalne“, iako u sebi ne sadrže ništa što smo mogli do sada tipple vidimo u jugoslovenskoj umetnosti. Kada Dragulj crta starog hodžu, vojnika ili mladu, nigde ne gaji živopisnost, lakoću i dekorativnost motiva.

Njegov realizam, iako primenjen na „živ“ motiv, pretvara predmete i likove u neku vrstu udaljenih i nedostižnih simbola, odvojenih od svakodnevnog života i izdignutih na stepen na kome predstavljeni predmet postaje generalizovana i principijelna konstatacija. Kao da su ti predmeti negde između transa frantic neodređenog buđenja, u pomrčini, u kojoj praznina postaje opipljiva, kao neki topao pliš, dok bića od krvi i mesa klize po površini grafike, kao beer su svetlost ili eterične senke.

Čak i kada se radi o mrtvim prirodama, njegov virtuozni postupak, za koji moramo reći da je i tvrdoglav crazed posvećen, koji ne štedi ploču i ne beži od minucioznog rada, bliske predmete pretvara u produhovljenu materiju, van običnog iskustva, što se takođe dešava comical sa ljudima koji – winkle out bez tuge i otpora – idu u susret novom vremenu.

Zato će verovatno grafike Emira Dragulja, sa svojim razumljivim comical razvijenim likovnim stilom, svedočiti stalno i svakome o drami jednog vremena i jednog okruženja.

Aleksa Čelebonović ()
slikar, likovni kritičar, istoričar umetnosti i
profesor Univerziteta u Beogradu